Како се производња часовника од ОДМ-а разликује од ОЕМ-а

ОЕМ и ОДМ се користе као да описују фабрику. Они заправо описују ко је власник дизајна. То једно питање одлучује скоро све доле: трошкови алата, време за производњу, ексклузивност и колико контроле бренд држи над финалним делом.

У пројекту ОЕМ часописа, бренд поседује цртеже. Димензије, толеранције, материјални наклик, технички детаљи и алати који их чине све се могу продирнути до пакета фајлова бренда. Произвођач извршава против те пакотине. Ако се однос заврши, бренд може да пређе алате на другог добављача без почетка.

У ОДМ договору, добављач већ има дизајн. Бренд изабере из постојеће базе, додаје брендинг или промене боје и брже стиже на тржиште. Добавитељ задржава права на дизајн.

За спољне компоненте као што су циферблати, кутије, наручнице и браве, то питање власништва је цела игра. Она одлучује да ли конкурент може да наручи исти део шест месеци касније.

Ко је власник цртежа и алата

ИС власништво је прва практична разлика, и она се појављује у уговору много пре него што се производња почне.

Под ОЕМ условима, 2Д цртежи, 3Д СТЕП датотеке, уметничке датотеке и прилагођени алати припадају бренду. Клаузе о додељивању то јасно говоре. Без њих, добављач би могао поново користити власнички облик луг или потписну образу цифербла за другог клијента, а бренд би имао ограничен приступ.

Под условима ОДМ-а, дизајнерске датотеке обично остају код добављача. Бренд добија лиценцу за продају готове производе, понекад са ексклузивним прозором. То прозор може покривати цветни пут или регион, а не архитектуру која је испод.

Исти део власништва на алатима следи исти део. ОПЕ алати обично плаћа бренд и остаје власништво бренда чак и када се чувају на локацији добављача. ОДМ алати су већ амортизовани, што је део разлога зашто се цене за ОДМ јединице почињу смањити.

Брзина и трошкови сваког пута

Структура трошкова је оно где се два модела осећају најразличитије од финансијског тима бренда.

Програм ОЕМ компоненти носи унапред инвестиције у алате. Пре него што се производи, мора се сећи и потврдити да су обрађени, калупа, екрани и фиксери. Та цена се налази на предњој страни пројекта, и повећава ефикасну минималну количину наруџбе јер се трошкови алата морају распоредити на јединице. Када се алати валидују, цена јединице пада и скалирање постаје ефикасно.

Програм ODM прескаче већину тога. Добавитељ већ има радна алата и валидирани процес. Бренд плаћа за промене бренда, мале козметичке прилагођавања и паковање. Укупна цена је већа од зрелог ОЕМ програма у обему, али је улазна цена много нижа.

Тргова је слобода дизајна. Промене ОДМ-а обично морају да се уклапају у постојећу базу. Нова геометрија за гужве, или профил коша који захтева другачији штампач, значи нову алатку, и то ионако гура пројекат назад ка економији ОЕМ-а.

Шта сваки модел захтева од бренда

Оба пута траже различите ствари од тима бренда.

ОЕМ захтева документацију. Нацртаји, наклетке за толеранцију, референце за материјал, стандарди боја и критеријуми прихватања морају бити спремни пре обраде алата. Бренд такође поседује више разговора о квалитету, јер критеријуми инспекције обично пише бренд и примењује се на одобрену образу. За то је потребно време инжењерства, и потребно је неко ко може да чита цртеж и да потисне назад на толеранцију која неће издржати.

ОДМ захтева селективност. Бренд мора да изабере основу која већ одговара позиционирању, а затим одлучи за које промене је вредно платити. Инжењерски терет је лакши, али бренд одустаје од неке способности да диктује како се део прави.

Ни један од њих није лакши. Само је другачије распоређен.

Случај са компонентом у коме је избор модела променио исход

Бренд који развија браслет почео је са ОДМ база. Профил везе је дошао из постојећег каталога добављача, а први узорци се брзо померали. Шест месеци након лансирања, конкурентна лејбл издала је наручницу са истом геометријом везе и другачијим затварачем.

Бренд је претпостављао да је споразум ексклузиван. Уговор је обухватао цветни пут и брендинг, а не архитектуру линкова. Прелазак на ОЕМ профил је значио нове обраде, валидацију нових алата и пуну обраду. Друга наручка је коштала више, али геометрија је припадала бренду, и ниједна друга марка није могла да наручи исти део.

Овај случај није аргумент против ОДМ-а. То је подсетник да је ексклузивност уговорни услов, а не обавеза. Бренд који жели да део буде одбрамљив мора да плати за алате који га чине тако.

Избор пута без закључавања себе

Оба модела нису трајне обавезе. Многи брендови почињу са ОДМ базама како би тестирали потражњу, а затим прелазе на ОЕМ алате када обим и позиционирање оправдају инвестицију. Други раде оба истовремено, а ОДМ покрива брзе сезонске падање и ОЕМ носи основну линију.

Неколико питања разреди које путање одговара датој компоненти:

1. Да ли је потребно да се дизајн може заштитити од копирања?

2. Да ли је очекивано обим довољно висок да апсорбује трошкове алата?

3. Да ли бренд може да обезбеди комплетне цртеже и критеријуме прихватања?

4. Колико брзо производ треба да стигне на тржиште?

5. Да ли је ексклузивност преговарајућа писмено или претпостављена?

Одговори се мењају по компонентама. Цифербол са обрасцем потписа обично оправдава ОЕМ алате. Завртач који следи стандардни облик можда не може.

Резултати снабдевања компонентама зависе од тога колико су јасно дефинисани власништво над дизајном, права на алате и критеријуми инспекције пре него што се први фајл сподели. Буррива, скраћеница за Баоруихуа (Донггуан) Прецизион Технологија Цо, Лтд., фокусира се на ОЕМ сатови компоненте из своје производне базе у Донггуану, са унутрашњим могућностима преко цифербла, случајева, накита и браве. Тим ради на основу документованих цртежа и писмених критеријума за одобрење, са димензионалном инспекцијом и вишеструким круговима улазних, у току процеса и ислазних провера. Брендови који разматрају ОЕМ или ОДМ пут за циферблата, кутије, наручнице или браве могу да разговарају о власништву дизајна, условима алата и корацима одобрења.